Posledice mobinga: kako ga prepoznati, dokazati i izboriti se za zaštitu

Međutim, stvarnost je složenija. Zlostavljanje na radnom mestu ima psihološke, zdravstvene i pravne posledice koje traju godinama. Problem postaje još ozbiljniji kada se zna da većina žrtava ćuti iz straha od gubitka posla ili odmazde. 

U nastavku donosimo pregled zasnovan na činjenicama: šta je mobing, kakve tragove ostavlja i kako se pravno dokazuje.

Šta zapravo znači mobing na poslu

Pojam mobing na poslu obuhvata ponavljane postupke koji ciljaju na degradaciju zaposlenog,  bilo da je reč o ignorisanju, omalovažavanju, davanju besmislenih zadataka, izolaciji iz kolektiva ili otvorenom vređanju. 

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu u Srbiji (2010) jasno ga definiše kao oblik psihičkog nasilja. Razlikuju se dva osnovna tipa: 

1. Horizontalni (među kolegama istog ranga),

2. Vertikalni (nadređeni prema podređenom ili obrnuto, kada grupa radnika pritiska šefa).

Bitno je da pojedinačan incident, ma koliko bio ružan, nije automatski mobing. Da bi se pravno prepoznao, ponašanje mora da bude sistematsko i dugotrajno, sa jasnim ciljem da žrtva bude psihički iscrpljena ili da sama napusti posao.

Psihološke i zdravstvene posledice

Dugotrajan mobing vodi do hroničnog stresa. Naučna literatura ga povezuje sa anksioznošću, depresijom, nesanicom i smanjenjem kognitivnih funkcija. Zdravstveni sistem to prepoznaje – psihijatri i lekari opšte prakse sve češće u izveštajima navode stres na poslu kao primarni uzrok tegoba. Kod nekih ljudi razvija se i posttraumatski stresni poremećaj, posebno kada je maltretman trajao godinama.

Na fizičkom nivou, mobing je povezan sa kardiovaskularnim problemima, povišenim krvnim pritiskom i češćim infekcijama zbog oslabljenog imuniteta. Činjenica da psihološki pritisak može da proizvede merljive telesne poremećaje pokazuje koliko je važno da se problem ne relativizuje.

Društvene posledice: izolacija i gubitak poverenja

Mobing retko pogađa samo jednog radnika. Kada kolektiv ćuti ili posmatra, gradi se klima u kojoj se svi povlače i manje veruju jedni drugima. Dugoročno, to snižava produktivnost i lojalnost. 

Žrtva, sa druge strane, najčešće gubi samopouzdanje i povlači se i iz privatnih odnosa. Neretko se događa da ljudi nakon mobinga izbegavaju da traže nov posao, upravo zato što veruju da će se isto ponoviti.

Kako dokazati mobing: od beleški do suda

Dokazivanje je najteži deo. Zakonodavac je predvideo da teret dokazivanja ne leži samo na žrtvi. Dovoljno je da radnik pruži uverljive indicije (beleške, e-mailove, SMS poruke, lekarske izveštaje), a poslodavac je taj koji mora da dokaže da se zlostavljanje nije dešavalo.

Praktični koraci uključuju:

• Vođenje dnevnika događaja: datumi, vreme, imena prisutnih, opis ponašanja.

• Čuvanje pisane komunikacije: poruke, mejlovi, zadaci koji pokazuju degradaciju.

• Medicinsku dokumentaciju: posete lekaru zbog stresa, nesanice ili drugih tegoba.

• Svedočenja kolega: iako često retka, imaju veliku težinu kada postoje.

Ono što nema dokaznu snagu su tajni audio ili video snimci, osim ako postoji saglasnost snimljene strane. To je bitno znati pre nego što se odlučite na takav korak.

Prvi koraci u zaštiti

Pravni okvir u Srbiji predviđa da zaposleni najpre pokrene interni postupak kod poslodavca. To može uključivati pisanu prijavu, sastanak sa komisijom ili medijaciju. Ako poslodavac ne reaguje, sledeći korak je sud, gde se primenjuje olakšani režim dokazivanja u korist žrtve.

Mnogi se dvoume da li da krenu tim putem jer smatraju da će proces biti dug i iscrpljujući. Istina je da postupci mogu da traju, ali već i sama prijava često menja dinamiku unutar kolektiva. Poslodavci, svesni pravnih posledica, često brže reaguju kada shvate da postoje pisani tragovi.

Kako žrtva može da zaštiti sebe dok traje postupak

Pored pravnih koraka, jednako je važno i očuvati sopstveno zdravlje. Psihološka podrška, bilo kroz savetovalište, terapiju ili drugi vid podrške, daje osnov za očuvanje snage i nastavak pravne borbe.

Ne treba potceniti ni praktične korake: promena rasporeda, izbegavanje direktnih sukoba i insistiranje na komunikaciji isključivo putem mejla ili pisanih naloga. Sve to stvara dokumentaciju i smanjuje prostor za manipulaciju.

Zaključak: zašto je važno reagovati na vreme

Mobing nije “previše osetljivosti“ ili “neslaganje sa kolegama“. To je sistematsko zlostavljanje koje ima merljive posledice po zdravlje i radnu sposobnost. Dokazi postoje, zakonska zaštita postoji, ali sve počinje od toga da žrtva prepozna obrazac i odluči da ga dokumentuje.

Ignorisanje problema vodi u dublje posledice i za pojedinca i za kolektiv. Reagovanjem kroz prikupljanje dokaza, uključivanje stručnjaka i korišćenje pravnih mehanizama moguće je vratiti kontrolu nad sopstvenim životom i radnim okruženjem.