12 načina da sačuvate smirenost u vreme pandemije

Tokom 2020. i 2021. godine najvažnije pitanje je bilo kako sačuvati zdravlje. Ono o čemu se ne priča toliko, a veoma je bitno, jeste pitanje mentalnog zdravlja. Neki i dalje pokušavaju da otkriju kako ostati smiren u vreme pandemije.

Mnogi stručnjaci se slažu da postoji daleko veći, opasniji i smrtonosniji virus od virusa korone. To je strah, najgori virus koji već dugo vlada svetom.

I loši događaji mogu doneti dobre ishode

Kako biste što bolje prošli kroz period trajanja pandemije, izolacije, vanrednog stanja, nastojte da svaki dan ispunite zabavnim, edukativnim sadržajima, lepim mislima i ispunjenju ciljeva.

1. Istina je da nekad želimo da pobegnemo od svih, da isključimo telefon na 7 dana i nestanemo. Međutim, predug period izolacije može loše da utiče na našu psihu. Dok ste silom prilika zatvoreni u svom domu, trudite se da održavate kontakte sa najmilijima, javljajte se porodici, prijateljima, kolegama. Priznajte svoja osećanja i podelite ih sa bliskima. Jer, kako je rekao Ivo Andrić, ni u čemu što nam se dešava nismo sami, ni prvi, ni jedini.

2. Postavite ograničenja na to koliko i šta čitate, kojim izvorima informacija o pandemiji koronavirusa verujete. U redu je biti informisan, ali sasvim je druga stvar da vam život preuzmu vesti i informacije koje mogu izazvati nervozu i paniku i na taj način delovati kontraproduktivno. Zbog toga pazite šta čitate, koristite tačne informacije iz legitimnih izvora.

3. Na neke stvari ne možemo da utičemo, ali ono što možemo da kontrolišemo jeste naša reakcija na njih. Bavite se stvarima koje vas ispunjavaju, potrudite se da imate dovoljno sna, zdravo se hranite.

4. Ne kaže se džabe "u zdravom telu zdrav duh". Da, znamo da (samo)izolacija ne dozvoljava odlazak u teretanu, ali uvek možete vežbati u stanu ili kući. Toliko je tutorijala na raspolaganju, a sada je pravo vreme da naučite plesne korake za koje niste imali vremena.

5. Kada su nam misli okupirane nekim ciljem, onda teško da tu ima vremena za negativne misli. Preusmerite svoju energiju na nešto kreativno. Pravi je momenat da se posvetite hobiju za koji do sada niste imali vremena. Crtanje, slikanje, šivenje, pisanje, otvaranje youtube kanala, sakupljanje sličica (ne slušajte one koji kažu da ste matori za tako nešto) više ne moraju da čekaju. Možda od hobija stvorite novi biznis, pa spojite lepo i korisno. Nikad se ne zna.

6. Savremen način života ne ostavlja puno prostora za kuhinjsko umeće. Tome doprinose sve učestalija kupovina gotovih, domaćih obroka, kao i dostava hrane. Naš predlog je da izolaciju iskoristite za učenje novih recepata. Usavršite kulinarske veštine, zapratite toliko zanimljivih i inspirativnih youtube kanala. Varjaču u ruke, kecelju oko struka i na posao!

7. Kaže se da čovek vredi onoliko koliko jezika zna. Zašto ne biste slobodno vreme iskoristili za učenje novog jezika i ujedno obogatili svoj CV? Znanje nikada nije bilo dostupnije, pa eto još jednog razloga da zgrabite preimućstva savremenog doba.

8. Kreirajte vision board! Usmeravajući misli na željeno, lepe i pozitivne misli, bolje ćemo se osećati, što dokazano deluje dobro na imuni sistem. Kad već imamo napretek vremena za razmišljanje, zašto onda to vreme ne bismo ispunili lepim mislima! Ono čemu pridajemo važnost - raste.

9. Najbolje vreme za uživanje u čitanju knjiga je danas. Priznajte koliko klasika skuplja prašinu na policama, koliko je naslova na vašoj listi "obavezno pročitati". Počastite svoj mozak tom satisfakcijom.

10. Ne budite strogi prema sebi! Potpuno je normalno da se osećate uplašeno, uznemireno, zbunjeno, tužno, napeto, pa čak i besno tokom trajanja epidemije koronavirusa, vanrednog stanja i delimičnog ili potpunog zatvaranja. Prirodno je da osećate strah za sebe i za bliske ljude jer se dešava nešto što je i dalje nepoznato, na šta ne možemo da utičemo. Ukoliko mislite da ne možete sami da prođete kroz sve što nas je zadesilo, budite slobodni da potražite stručnu pomoć. Nije sramota porazgovarati o tome sa drugim, stručnim ljudima. Na raspolaganju su besplatne telefonske linije, gde ćete pronaći savetovalište sastavljeno od dobro uigranog tima.

11. Kada vas obuzme nesnosan talas tamnih osećanja, preispitajte se koliko se stvari zbog kojih ste se osećali anksiozno, zapravo nije ni desilo. Ne preuveličavajte teškoće situacije i ne potcenjujte sopstvene kapacitete. Ništa ne traje večno i sve je prolazno, pa tako i pandemija.

12. Za kraj, ne smemo zaboraviti naše najmlađe. Deca reaguju u skladu sa odraslima, pa, roditelji, pripazite na koji način reagujete u kriznim situacijama. Nervoza roditelja lako može da se prenese na dete, stoga je vrlo važno da ostanete smireni i u deci izazovete osećaj kao da je sve pod kontrolom. Višak slobodnog vremena iskoristite na dodatno zbližavanje, igrajte se društvenih igara, čitajte im, crtajte, sastavljajte slagalicu, gledajte crtaće. U kriznim situacijama značajno je da se postigne povezanost i osećaj sigurnosti.

Od vas zavisi kako ćete iskoristiti ovo neočekivano obilje slobodnog vremena. Realnost je percepcija jer nije život ono što se događa, već kako mi gledamo na događaje.
Imajte na umu da ćete, kada sve prođe, mnogo više ceniti naizgled bezazlene, svakodnevne stvari koje ste uzimali zdravo za gotovo.
Budite jedan od onih koji iz svih situacija mogu da izvuku najbolje. Pronađite u lošem tračak dobrog i videćete da ćete se vrlo brzo osećati bolje.