Kako pomoći detetu da se odluči pri upisu srednje škole ili fakulteta?

Dok jedni učenici godinama znaju čime bi želeli da se bave, drugi pred kraj osnovne ili srednje škole još razmišljaju, menjaju mišljenje i strahuju da će pogrešiti.

Roditelji u tom periodu često pokušavaju da misle na sve: na prijemni ispit, rokove, dokumentaciju, đačke knjižice i indekse, ali i na zaposlenje i budućnost svog deteta. Ipak, pre praktičnih priprema potrebno je ostaviti dovoljno prostora za razgovor. Dete treba da oseti da u roditelju ima sagovornika koji će mu pomoći da razume mogućnosti, bez očekivanja da odmah ima konačan odgovor.

Najkorisnija podrška sastoji se od slušanja, zajedničkog istraživanja i postepenog sužavanja izbora. Odluka ne mora da nastane tokom jednog ozbiljnog porodičnog razgovora.

Počnite od interesovanja, a ne od spiska škola

Umesto da odmah pitate koju školu ili fakultet dete želi da upiše, pokušajte da saznate šta mu privlači pažnju i u kojim aktivnostima uživa. Nekome je zanimljivo da rešava zadatke, neko voli da objašnjava drugima, neko rado popravlja stvari, a neko satima crta, piše ili istražuje temu koja ga zanima.

Razgovor možete započeti pitanjima:

• Šta ti je zanimljivo čak i kada to nije zadatak za školu?
• Koji zadaci ti prijaju, a koji te posebno iscrpljuju?
• Da li više voliš da radiš sa ljudima, brojevima, tekstom, uređajima ili da nešto stvaraš?
• Šta bi voleo da probaš, a do sada nisi imao priliku?

Ne očekujte precizne odgovore na svako pitanje. Nekad će dete lakše objasniti šta ne želi nego šta želi, a i to je koristan početak. Važno je da razgovor ne postane ispitivanje u kojem svaki odgovor odmah procenjujete.
Ako kaže da voli video-igre, na primer, pitajte šta mu je u njima najzanimljivije: priča, izgled likova, strategija, tehnička strana ili druženje. Samo interesovanje još ne određuje buduće zanimanje, ali detaljniji razgovor može otkriti šta ga zapravo privlači.

Posmatrajte ocene zajedno sa trudom i načinom učenja

Školski uspeh jeste važan pri izboru, ali jedna ocena ne opisuje sve sposobnosti deteta. Iza petice mogu stajati veliko interesovanje i lakoća učenja, ali i mnogo rada uz osećaj da mu taj predmet uopšte ne prija.

Zato razgovarajte i o tome kako dete dolazi do rezultata. Da li rado rešava složenije zadatke? Da li samostalno traži dodatna objašnjenja? Da li mu više odgovara praktičan rad ili učenje iz knjige? Da li voli da čita knjige ili više uživa u rešavanju konkretnih zadataka?

Korisno je čuti i mišljenje nastavnika koji dobro poznaje dete. Zamolite ga za konkretna zapažanja: u čemu je učenik samostalan, gde pokazuje upornost i koje zadatke posebno uspešno rešava. Takvi primeri mogu biti korisniji od opšte procene da je dete „za prirodne“ ili „za društvene nauke“.

Interesovanja, sposobnosti i spremnost na trud treba posmatrati zajedno. Nije potrebno da detetu sve ide lako, ali je važno da razume kakav ga rad očekuje.

Istražite šta se zaista uči i radi

Naziv obrazovnog profila ili studijskog programa ne govori dovoljno o svakodnevnim obavezama. Dete može imati privlačnu predstavu o određenoj profesiji, a da ne zna koje predmete treba da savlada ili kako izgleda uobičajen radni dan.

Zajedno pregledajte zvanične stranice škola i fakulteta, nastavne planove, zastupljenost praktične nastave i uslove upisa. Posebno obratite pažnju na obavezne predmete, uključujući one koji detetu trenutno nisu omiljeni.

Ako postoje dani otvorenih vrata, iskoristite ih. Razgovor sa sadašnjim učenikom ili studentom može otvoriti pitanja kojih se niste setili: koliko vremena odlazi na učenje, šta je bilo najveće iznenađenje i šta bi ta osoba volela da je znala pre upisa.
Još je korisnije upoznati i nekoga ko se željenim poslom zaista bavi. Pitajte ga šta radi tokom običnog radnog dana, koji deo posla mu je najzahtevniji i koje veštine najčešće koristi. Tako dete dobija konkretniju sliku od one koju može steći na osnovu naziva zanimanja ili sadržaja na društvenim mrežama.

Razlikujte izbor srednje škole od izbora fakulteta

Pri izboru srednje škole dete tek upoznaje svoja interesovanja. Razgovarajte o tome da li mu više odgovara šire opšte obrazovanje ili obrazovni profil sa više stručnih i praktičnih sadržaja. Razmotrite i mogućnosti nastavka školovanja, bez potcenjivanja bilo koje vrste škole.

Važni su i svakodnevni uslovi: putovanje, smene, školsko okruženje i vreme koje će ostajati za odmor i druge aktivnosti. Škola koja deluje dobro na papiru treba da bude sagledana i kroz običan radni dan.

Kod izbora fakulteta potrebno je detaljnije proučiti studijski program, način rada, troškove i moguće profesionalne pravce. Ako studiranje podrazumeva preseljenje, razgovarajte i o stanovanju, organizaciji obaveza i samostalnosti.

U oba slučaja korisno je pitati: „Da li ti odgovara put do tog cilja, a ne samo slika posla kojim bi jednog dana mogao da se baviš?“

Pomozite detetu da uporedi nekoliko realnih opcija

Kada je izbor preširok, svaka nova informacija može dodatno da zbuni. Predložite detetu da izdvoji dve ili tri mogućnosti i uporedi ih prema istim pitanjima:

• Koliko me zanima ono što se uči?
• Šta mi odgovara, a šta bi mi bilo zahtevno?
• Kakva priprema je potrebna za upis?
• Kakve mogućnosti imam posle završetka?
• Da li su putovanje, troškovi i organizacija izvodljivi?

Neka dete prvo iznese svoje mišljenje, a zatim dodajte ono što smatra važnim ostatak porodice. Finansijske i praktične okolnosti treba otvoreno objasniti, bez stvaranja osećaja krivice.

Dobro je imati i rezervnu opciju koju bi dete zaista moglo da prihvati. Ona ne treba da bude kazna za neuspeh na prijemnom niti slučajno izabrano mesto samo da bi se nešto upisalo.

Obratite pažnju na sopstvena očekivanja

Roditeljska želja da dete ima siguran posao i stabilan život razumljiva je. Problem nastaje kada ta briga potpuno potisne detetova interesovanja ili kada se izbor pretvori u ostvarivanje roditeljskih neispunjenih planova.

Rečenice poput „Kod nas su svi završili taj fakultet“ ili „Sa tvojim ocenama šteta je da upišeš tu školu“ mogu otežati iskren razgovor. Dete tada razmišlja i o tome kako da ne razočara porodicu.

Umesto gotovog zaključka, iznesite konkretnu brigu: „Brine me koliko poznaješ taj program. Hajde da pogledamo predmete i razgovaramo sa nekim ko ga pohađa.“ Tako ostavljate prostor i za neslaganje i za proveru pretpostavki.

Isto važi za izbor pod uticajem društva. Želja da ostane sa prijateljima ne treba da bude predmet podsmeha, ali vredi pitati da li bi dete izabralo istu školu i kada bi njegovi drugovi otišli negde drugde.

Šta ako dete i dalje ne zna šta želi?

Neodlučnost ne mora da znači nezainteresovanost. Moguće je da dete još nema dovoljno iskustva da proceni šta mu odgovara ili da ga brine mogućnost pogrešnog izbora.

Pomozite mu da napravi mali, konkretan sledeći korak: da pročita jedan nastavni plan, poseti školu, razgovara sa studentom ili isproba aktivnost povezanu sa oblašću koja ga privlači.

Ako razgovori stalno završavaju napeto ili dete teško prepoznaje svoja interesovanja, možete se obratiti školskom psihologu, pedagogu ili savetniku za profesionalnu orijentaciju. Takav razgovor može pomoći da se mogućnosti jasnije sagledaju.

Testovi interesovanja i sposobnosti treba da budu pomoć u razmišljanju, a ne presuda o jedinom „ispravnom“ zanimanju.
Važno je i da dete razume da odluka o upisu jeste značajna, ali da ne može unapred odgovoriti na svako pitanje o budućnosti. Interesovanja se razvijaju, a obrazovni i profesionalni planovi ponekad se menjaju. Promena može zahtevati dodatno vreme i trud, ali nije razlog da se sada bira iz straha.

Najviše ćete pomoći ako dete iz procesa odlučivanja izađe sa osećajem: „Razumem svoj izbor, znam šta me očekuje i imam kome da se obratim ako naiđem na teškoću.“